Bakina sveska
Domaći, provereni recepti čuvani i prenošeni generacijama
BESPLATAN KUVAR
Preuzmi besplatno 30 zlatnih recepata iz bakine kuhinje
Vaši podaci su sigurni i neće biti deljeni.
Domaći, provereni recepti čuvani i prenošeni generacijama
Preuzmi besplatno 30 zlatnih recepata iz bakine kuhinje
Vaši podaci su sigurni i neće biti deljeni.
Prošle jeseni sam po prvi put stavila grožđe u turšiju – i sada ne može da prođe jesen bez ovog recepta. Turšija sa grožđem zvuči neobično dok ne otvoriš prvu teglu u januaru, a onda je odmah jasno zašto ta kombinacija postoji. Najlepše ju je praviti krajem leta i početkom jeseni, dok su paprike, krastavci i grožđe sveži i čvrsti – i dok ih ima na pijaci po razumnoj ceni. Priprema traje sat do sat i po, bez posebnih veština – samo dobar redosled i strpljenje dok se povrće i voće slažu sloj po sloj. Kiselo povrće je prirodno bogato probioticima i korisno za varenje i imunitet – a moja prošlogodišnja turšija sa grožđem je bila jedna od najlepših koje sam napravila, zahvaljujući jednom malom triku s nalivom koji ti otkrivam u receptu.
.tursija-recept h3 { margin-top: 0; margin-bottom: 18px; }
.tursija-recept ul { margin: 0 0 30px 20px; padding: 0; }
.tursija-recept li { margin-bottom: 8px; }
.tursija-napomena { margin-top: 25px; }
@media (max-width: 767px) { .tursija-recept { grid-template-columns: 1fr; gap: 30px; } }
Za navedenu količinu povrća potrebno je 1,5 mere naliva.
To ukupno iznosi 7,5 l vode, 225 g soli, 225 g šećera i 1,5 l sirćeta –
ili 1,2 l sirćeta ako ideš na blažu verziju, kao što sam ja radila prošle jeseni.
Povrće mora biti sveže i čvrsto – ne koristi prezrele krastavce ili paprike s mekim mestima, jer se u nalivu dodatno omekšavaju. Kupus za punjenje paprika treba biti što sitnije rendan da se lako sabije i paprika lepo drži oblik u tegli. Grožđe bira besemeno i po mogućnosti s manjim bobicama koje se lako raspoređuju između ostalog povrća. Jabuke kiselije sorte daju kompleksniji ukus, dok slađe sorte čine turšiju blaže aromom – bira prema svom ukusu.
Tegle moraju biti besprekorno čiste i potpuno suhe pre nego što počneš da slažeš povrće. Naliv mora da prekrije svo povrće do vrha tegle – ako nešto ostane iznad tečnosti, postoji rizik od kvarenja. Kod dodavanja vinobrana i konzervansa, prati uputstvo na pakovanju tačno prema ukupnoj količini naliva koji si napravila, ne prema broju tegli.
Greška broj jedan je preskakanje konzervansa – turšija sa grožđem ima i voćnu komponentu koja je osetljivija od samog povrća, pa konzervans ovde nije opcija. Drugi čest problem je previše sabijeno povrće zbog koga naliv ne može da prodre do dna tegle – slagaj labavije i proveravaj da li tečnost ravnomerno prolazi. Treća greška je nestrpljenje i otvaranje tegli pre roka – daj turšiji puno vreme da sazri i biće mnogo bolja.
Ako voliš blažu turšiju – a ja je odavno pravim tako – smanji sirće za oko 20% u svakoj meri naliva. Zvuči malo, ali ta razlika u kiselosti je primetna i pravi turšiju mekšom i prijatnijom. Mirođija je u ovom receptu ključna za aromu jer ide i uz voće i uz povrće i sve vezuje u jedan prepoznatljiv domaći miris. Ako voliš zimnice, svakako isproba i ovaj tradicionalni ajvar recept – turšija i ajvar na stolu su kombinacija koja se sama po sebi podrazumeva.
Grožđe u turšiji nije samo ukrasni detalj. Tokom fermentacije bobice omekšaju i upiju kiseo naliv, ali istovremeno otpuštaju laganu prirodnu slatkoću koja balansira kiselost i zaokružuje ukus cele tegle. Upravo ta blago slatko-kisela ravnoteža čini ovu turšiju posebnom u poređenju sa standardnom mešanom zimnicom. Besemeno grožđe je najpraktičniji izbor jer su bobice kompaktne i lako se slažu između ostalog povrća. Ako si do sada izbegavala voće u kiselom povrću, ova turšija sa grožđem je odlično mesto da promeniš naviku – ukus je suptilan i ne dominira. Inače, ako te zanima i sa zdravstvene strane, pročitaj ovaj članak o koristima kiselog povrća za organizam na portalu eKlinika – odlično objašnjava zašto je fermentisana hrana toliko korisna.
Standardna mera predviđa 1 l sirćeta na 5 l vode. Za blažu turšiju – što je moj lični izbor i recept koji sam prošle jeseni pravila – dovoljno je 0,8 l sirćeta na 5 l vode. To je smanjenje od oko 20% i primetno menja karakter turšije: mekša kiselost, zaobljenija aroma, prijatan ukus koji ne zahteva mnogo hleba da bi se neutralisala kiselina. Ako praviš 1,5 mere naliva kao što je opisano u ovom receptu, to znači ukupno 1,2 l sirćeta. Prošlogodišnja moja turšija sa grožđem je rađena upravo po ovoj meri – i ispala je fenomenalno, svi su pitali za recept.
Pravilno napravljena i hermetički zatvorena turšija sa vinobran i konzervansima stoji do godinu dana, a ponekad i duže ako su uslovi skladištenja dobri. Idealno mesto za čuvanje je hladan podrum ili ostava – temperatura do 15 stepeni je savršena. Kad jednom otvoriš teglu, čuvaj je u frižideru i konzumiraj u roku od dve do tri nedelje. Pre svakog otvaranja proveri poklopac – ako nije čvrsto zategnut ili ako ima mirisom nešto sumnjivo, teglu ne koristiti. Manja tegle su praktičnija opcija od velikih jer se brže potroše posle otvaranja.
Ako ne možeš naći besemeno grožđe, možeš koristiti manje grozdove šampanjac sorte ili tamnijeg grožđa – boja naliva će biti malo drugačija, ali ukus ostaje dobar. Za pikantnu verziju domaće turšije, između povrća ubaci jednu do dve ljute papričice – dovoljno da daju toplinu bez da preuzmu ceo ukus. U nekim domaćinstvima se dodaje i komad korena hrena ili celera u tegle – ako voliš tu aromu, možeš je probati u jednoj tegli kao eksperiment pa videti hoće li ti biti po ukusu.
Recept je inspirisan tradicionalnim domaćim jelima, ali je pripremljen i opisan na savremen način.
